Математички појмови

matematicki_pojmovi

Advertisements

Шта је математика?

Скупови

Скупови

Математика (грчки: μαθηματική што значи учење) је формална и егзактна наука која је настала изучавањем фигура и рачунањем с бројевима. Иако не постоји општеприхваћена дефиниција математике, под математиком се у ширем смислу подразумева да је она наука о количини (аритметика), структури (алгебра), простору (геометрија) и промени (анализа).
Математика се развила из потребе да се обављају прорачуни у трговини, врше мерења земљишта и предвиђају астрономски догађаји. Ове три почетне примене математике се могу довести у везу са грубом поделом математике на изучавање структуре, простора и промена.
У данашње време математика углавном проучава и описује особине структура које сама ствара или које потичу из других наука, најчешће из физике.Све до краја 16. века главне гране математике биле су геометрија, и аритметика. У 16. веку почела се развијати алгебра, а у 17. веку стварање диференцијалног и интегралног рачуна означило је почетак интензивног развоја анализе, који је свој врхунац постигао у 18. веку. Настале Теорије диференцијалних једначина постале су важно средство у испитивању закона природе у класичној и небеској механици.Појавом нееуклидских геометрија, математичке логике и теорије скупова у 19. веку започета је критичка ревизија до тада изграђених математичких теорија, што је битно утицало на карактер, методе и начине развоја математике 20. век. У 20. веку, постојеће области су се прошириле, а развијене су и нове области, као што су теорија вероватноће, статистика, топологија, апстрактна алгебра и друге.

O Еуклиду

О животу Еуклида се сасвим мало зна. Родио се у Грчкој и студирао је вероватно у Атини на Платоновој Академији где је геометрију научио од Еудокса и Теајтета. Краљ Птолемеј I (323. – 283. п. н. е.) позвао га је у новоосновану библиотеку у Александрији где је радио и вероватно и подучавао. Међу његове ученике вероватно је спадао и Архимедес. Поред основа геометрије посвећивао се и теорији бројева и перспективи. пресецима конуса и сферној геометрији.
Његово главно дело су „Еуклидови основи“ у тринаест књига где говори о основним постулатима аксиома у геометрији и долази до компликованијих конструкција све до тзв. Платонских тела. Основи садрже и обједињују радове многих пређашњих математичара и философа свих доба који су се употребљавали 2000 година.

О Еуклиду

Еуклид

Никако математика

Никако математика
Француски математичар, физичар и филозоф Блез Паскал (1623 – 1662) имао је оца са чудним погледом на образовање. Одлучио је да сам подучава сина, а није му дао да учи математику све до 15. године. Сва литература из математике била је склоњена из њихове куће. Тек када је био сигуран у огроман синовљев таленат, дозволио му је да стиче математичко образовање. Касније је Паскал конструисао машину која је вршила четири основне математичке операције, изумео је хидрауличну пресу, а у његову част је јединица за притисак названа паскал (1 Pа). Паскал је добро познавао особине течности и гасова и волео је да експериментише пред публиком. Једном је напунио водом буре од 300 литара. Затворио га је и на поклопцу направио отвор величине 1 cm2. Кроз тај отвор провукао је цев дугачку више од 10 метара. Када је цев напунио водом, буре се распало услед великог притиска.

Паскал

Паскал

Презентација о алкохолизму

Презентација о дрогама

Презентација – Увод у геометрију

Претходно Старији уноси